1. Ako ti *ideš* u školu, ja idem sa tobom. (Nutze das Präsens von „ići“)
2. Ako on *radi* naporno, dobiće dobar rezultat. (Verb im Präsens)
3. Ako mi *pomogneš*, biću zahvalan. (Hilfsverb im Präsens)
4. Ako ona *uči* svaki dan, uspeće na ispitu. (Verb im Präsens)
5. Ako mi *daš* knjigu, pročitaću je. (Verb im Präsens)
6. Ako oni *igraju* fudbal, ja gledam. (Verb im Präsens)
7. Ako ti *pričaš* polako, svi će razumeti. (Verb im Präsens)
8. Ako ona *peva* lepo, svi je slušaju. (Verb im Präsens)
9. Ako mi *pošalješ* poruku, odgovoriću brzo. (Verb im Präsens)
10. Ako on *vozi* pažljivo, neće biti problema. (Verb im Präsens)

1. Ako si juče *učio*, danas ćeš razumeti lekciju. (Perfekt von „učiti“)
2. Ako je ona *došla* ranije, svi bi se radovali. (Perfekt von „doći“)
3. Ako ste se *sastali* pre, znate se bolje. (Perfekt von „sastati se“)
4. Ako si *video* film, možeš pričati o njemu. (Perfekt von „videti“)
5. Ako su oni *putovali* prošle godine, imaju mnogo priča. (Perfekt von „putovati“)
6. Ako si mi *pomogao* juče, hvala ti mnogo. (Perfekt von „pomoći“)
7. Ako je on *radio* ceo dan, sada je umoran. (Perfekt von „raditi“)
8. Ako ste *kupili* kartu, možete ući u bioskop. (Perfekt von „kupiti“)
9. Ako sam ti *poslao* pismo, trebalo bi da stigne danas. (Perfekt von „poslati“)
10. Ako su oni *gledali* utakmicu, znaju rezultat. (Perfekt von „gledati“)