Коњунктив I – преношење туђих изјава
2. Она каже да она *habe* времена сутра. (Коњунктив I од глагола haben)
3. Он наводи да они *kommen* из Немачке. (Коњунктив I од глагола kommen)
4. Она мисли да он *wisse* одговор. (Коњунктив I од глагола wissen)
5. Њихов пријатељ тврди да он *mache* све своје задатке. (Коњунктив I од глагола machen)
6. Ученик каже да он *gehe* у школу пешке. (Коњунктив I од глагола gehen)
7. Он тврдњом да она *spreche* три језика. (Коњунктив I од глагола sprechen)
8. Она наводи да он *sei* болестан. (Коњунктив I од глагола sein)
9. Он каже да она *habe* лепу идеју. (Коњунктив I од глагола haben)
10. Њихов професор наводи да студенти *müßten* радити више. (Коњунктив I од глагола müssen)
Коњунктив II – изражавање жеља и претпоставки
2. Ако бих био богат, ја *würde* путовати светом. (Коњунктив II од глагола werden)
3. Он би волео да он *hätte* нови ауто. (Коњунктив II од глагола haben)
4. Када бих знао одговор, ја га *würde* рећи. (Коњунктив II од глагола werden)
5. Ако би била лепа, она *wäre* срећна. (Коњунктив II од глагола sein)
6. Желела бих да она *käme* на забаву. (Коњунктив II од глагола kommen)
7. Да смо раније кренули, ми *wären* стигли на време. (Коњунктив II од глагола sein)
8. Ако бих могао, ја *würde* остати дуже. (Коњунктив II од глагола werden)
9. Он не би радио ако он *wüsste* да је опасно. (Коњунктив II од глагола wissen)
10. Да је било лепо време, ми *würden* ићи у парк. (Коњунктив II од глагола werden)