Инфинитивске реченице са „zu“
2. Er versucht, *zu helfen* seinen Freunden. (покушавање захтева инфинитив са „zu“).
3. Wir haben keine Zeit, *zu warten*. (недостатак времена, инфинитив са „zu“).
4. Sie freut sich, *zu kommen*. (радост због нечега, инфинитив са „zu“).
5. Ich vergesse oft, *meine Hausaufgaben zu machen*. (заборављање захтева инфинитив са „zu“).
6. Es ist wichtig, *pünktlich zu sein*. (важност неке радње са инфинитивом „zu“).
7. Du hast versprochen, *zu helfen*. (обећање користи инфинитив са „zu“).
8. Sie hat Angst, *zu fallen*. (страх захтева инфинитив са „zu“).
9. Wir hoffen, *bald zu reisen*. (нада користи инфинитив са „zu“).
10. Ich beginne, *Deutsch zu sprechen*. (почетак радње са инфинитивом „zu“).
Инфинитивске реченице без „zu“ (после модалних глагола и неких других глагола)
2. Du musst *lernen*. (модални глагол „müssen“ са инфинитивом без „zu“).
3. Er will *essen*. (модални глагол „wollen“ захтева инфинитив без „zu“).
4. Wir sollen *arbeiten*. (модални глагол „sollen“ користи инфинитив без „zu“).
5. Sie darf *gehen*. (модални глагол „dürfen“ са инфинитивом без „zu“).
6. Ich mag *spielen*. (глагол „mögen“ у позитивном значењу са инфинитивом без „zu“).
7. Du lässt mich *helfen*. (глагол „lassen“ захтева инфинитив без „zu“).
8. Er hört *singen*. (глагол „hören“ прати инфинитив без „zu“).
9. Wir sehen die Kinder *laufen*. (глагол „sehen“ користи инфинитив без „zu“).
10. Sie fühlt sich *schwimmen*. (глагол „fühlen“ са инфинитивом без „zu“).