1. Ja *sam učio* bosanski juče. (Usa il verbo “učiti” al perfekt)
2. Ti *si pisao* pismo juče. (Usa il verbo “pisati” al perfekt)
3. On *je otišao* u školu rano. (Usa il verbo “otići” al perfekt)
4. Mi *smo gledali* film sinoć. (Usa il verbo “gledati” al perfekt)
5. Vi *ste kupili* knjigu juče. (Usa il verbo “kupiti” al perfekt)
6. Oni *su jeli* večeru zajedno. (Usa il verbo “jesti” al perfekt)
7. Ja *sam pročitao* novine danas. (Usa il verbo “pročitati” al perfekt)
8. Ti *si spavao* dugo juče. (Usa il verbo “spavati” al perfekt)
9. Ona *je napisala* pismo juče. (Usa il verbo “napisati” al perfekt)
10. Mi *smo išli* u park prošle nedelje. (Usa il verbo “ići” al perfekt)

1. Ja *sam bio učio* prije nego što sam otišao. (Usa il verbo “učiti” al pluskvamperfekt)
2. Ti *si bio pisao* pismo prije doručka. (Usa il verbo “pisati” al pluskvamperfekt)
3. On *je bio otišao* kada smo stigli. (Usa il verbo “otići” al pluskvamperfekt)
4. Mi *smo bili gledali* film prije večere. (Usa il verbo “gledati” al pluskvamperfekt)
5. Vi *ste bili kupili* karte prije putovanja. (Usa il verbo “kupiti” al pluskvamperfekt)
6. Oni *su bili jeli* kada smo došli. (Usa il verbo “jesti” al pluskvamperfekt)
7. Ja *sam bio pročitao* knjigu prije ispita. (Usa il verbo “pročitati” al pluskvamperfekt)
8. Ti *si bio spavao* kada je telefon zazvonio. (Usa il verbo “spavati” al pluskvamperfekt)
9. Ona *je bila napisala* pismo prije sastanka. (Usa il verbo “napisati” al pluskvamperfekt)
10. Mi *smo bili išli* kući prije kiše. (Usa il verbo “ići” al pluskvamperfekt)