1. On govori vrlo *glasno* (forma adverbial de «glasan» que indica modo).
2. Ona se brzo *kretala* kroz sobu (forma adverbial de «brz» para expresar rapidez).
3. Djeca su se igrala *van* kuće (adverbio de lugar, indica exterior).
4. Učiteljica je objasnila zadatak *jasno* (adverbio de modo, derivado de «jasan»).
5. On je *tiho* zatvorio vrata (forma adverbial de «tih»).
6. Ptice lete *visoko* na nebu (adverbio que indica altura, de «visok»).
7. Ona je odgovorila *precizno* na pitanje (adverbio de modo, de «precizan»).
8. Sastanak je počeo *rana* jutros (adverbio de tiempo, indica momento temprano).
9. Oni su razgovarali *glasno* u restoranu (adverbio de modo, de «glasan»).
10. Vozač je vozio *polako* zbog kiše (adverbio de modo, de «polagano»).

1. Kuća je bila *daleko* od centra grada (adverbio de lugar, de «dalek»).
2. Ona je *srećno* pronašla izgubljeni novčanik (adverbio de modo, de «srećan»).
3. Deca su se igrala *unutra* zbog kiše (adverbio de lugar, contrario de «van»).
4. On je govorio *jasno* da svi razumeju (adverbio de modo, de «jasan»).
5. Pas je trčao *brzo* za loptom (adverbio de modo, de «brz»).
6. On dolazi *redovno* na sastanke (adverbio de frecuencia, de «redovan»).
7. Ona je *tiho* čitala knjigu u sobi (adverbio de modo, de «tih»).
8. Voz je stigao *kasno* zbog lošeg vremena (adverbio de tiempo, de «kasno»).
9. Radnici su radili *marljivo* ceo dan (adverbio de modo, de «marljiv»).
10. On je *sporo* vozio kroz grad (adverbio de modo, de «spor»).